studenti slike велика

   ZAROBLJENO I BEZIDEJNO DRUŠTVO

            Verovatno vam se često desi da kada menjate kanale na televiziji čujete kako su mladi ljudi ’’naša budućnost’’ ili ’’na mladima svet ostaje’’ i još puno takvih krilatica. A onda pogledate svet oko sebe i shvatite da su to samo priče koje se uglavnom provlače u nekoj predizbornoj kampanji ili kada neko želi da predstavi sebe kao velikog revolucionara ili čoveka sa vizijom. U takvim situacijama sigurno zapitate sebe: ’’Pa dobro, ako sam ja centar oko kojeg se sve vrti, zašto toliki broj mojih vršnjaka razmišlja da svoju sudbinu ne veže za ovu zemlju, zašto nam se svakodnevno dešava nasilje, šta je to što se u nama zbiva pa sve želimo da uradimo mimo svih pravila, imamo li pred sebe postavljen cilj i ako ga imamo, kojim ćemo sredstvima da stignemo do njega, imamo li snage da ostvarimo sebe i da li je to moguće u trenutnim društvenim okolnostima?’’ Ova i njima slična pitanja su sasvim legitimna ali ko treba da odgovori na njih… Ja ću u nastavku probati da pomognem svakome od vas koga je ovaj uvod makar malo zaintrigirao da pronadje odgovore…

            Počeo bih sa konstatacijom da je država zbir svih nas i da kada neko govori ili razmišlja o bilo kakvoj pozitivnoj promeni, mora prvo da pođe od sebe. Šta ja mogu da uradim za sebe? To je pitanje na koje mora da pronađete odgovor, uslov svih uslova… Kada odgovorite na ovo pitanje, zakoračite korak dalje, sledeće pitanje na koje treba da odgovorite je: Šta ja mogu da uradim za svoje okruženje, zajednicu u kojoj živim, svog prijatelja, društvo, državu? Pođite od jednostavnih stvari kao što je na primer prelaženje ulice na crveno svetlo, jer ako to uradite, razmišljajte o tome da kršite zakone svoje zemlje i da kada bi svi tako radili, da li bi uopšte i postojali kao zajednica… Naravno da ne, svakoga dana bi gomilu ljudi poginulo i jako brzo bi nestali. Možda ovo izgleda kao nepotreban i banalan primer ali sa ozbiljnijim primerima i problem postaje ozbiljniji.

            Da ne bude kako je sva odgovornost na vama samima, društvo je to koje treba da vam otvori prostor da pokažete kvalitete ali trudite se da uvek budete nametljivi u isticanju kvaliteta, siguran sam da ih svako od vas ima. Pokrenite inicijativu, budite preduzimljivi, samo tako ćete uspeti da ostvarite sebe. Uključite se u politički život, izaberite način da to uradite. U životu je jako važno postaviti sveobuhvatni cilj a još važnije trasirati put do njega.

            Ne dozvolite da vama vladaju niti da vas vode, karakteristika je ljudi koji na ovom podneblju žive da nekako uvek svoj život žele da stave u nečije ruke, da taj pojedinac njima raspolaže. Onda od njega očekuju posao, da ih leči, da ih školuje, da im reši svaki i najmanji problem. Pa kada vreme pokaže da je to nemoguće i kada udarimo svi zajedno glavom u zid, shvatimo da je kasno za sve, više ne budemo isti ni u kom pogledu. Već danas nismo ono što smo bili juče, svakim danom smo sve stariji, siromašniji, ponavljamo iste greške, međusobno smo počeli da se ’’ujedamo’’ jer smo mi još uvek jedno zarobljeno i bezidejno društvo. Mnogo puta smo bili u sukobu sa celim modernim svetom i gotovo uvek za takve postupke plaćali previsoku cenu.

            Želeo bih da ovom prilikom stavim akcenat na oblast koja je ključna za celokupni razvoj društva, to je svakako obrazovanje. Ako ste vi ti koji treba da preuzmete inicijativu u sopstvenom životu, država je ta koja mora da obrazuje svoje stanovništvo. Ona to ne radi ili bar ne radi kako je potrebno to raditi u današnjem modernom svetu. Svet je danas postao jedno globalno tržište, ponuda i tražnja je prisutna u svim oblastima, traže se i nude obrazovani i stručni kadrovi, traži se i nudi moderna tehnika, svet je jedna ogromna arena u kojoj opstaju najkvalitetniji i najuporniji. Da li su pojedinci u našem društvu takvi?

            Oni koji postavljaju ciljeve i biraju sredstva na državnom nivou moraju da znaju da oni nisu vlasnici naših života i da njihov glavni cilj treba da bude uspostavljanje sistema. To moramo jasno da im stavimo do znanja. Svi ćemo se složiti da je potrebno živote urediti nekim pravilima, između ostalog i da bismo preživeli. O tome sam govorio i u primeru sa crvenim svetlom na semaforu. To se zove uređeno društvo, sa suprotne strane je anarhično društvo. Po mom sudu, mi smo još uvek makar delimično ovo drugo. Ne zato što nemamo one koji bi doneli pravila, već zato što su ti koji su bili nesposobni da donesu dobra pravila kroz obrazovanje stvarali podanike koji su ih ponovo birali. Na taj način stvarate jedan zatvoren krug, zarobljenog i bezidejnog društva kojim možete da vladate i oblikujete ga po svojoj volji. Dakle, zato smatram da je obrazovanje, odnosno celokupni sistem obrazovanja jedna od najvažnijih karika u društvenom lancu. Ne dozvoljavajte da vas vode i razmišljaju umesto vas, svako od nas treba da stavi prst na čelo i dobro da razmisli šta će i kako sa svojim životom jer ovo društvo je zbir svih nas a ja verujem da ono može da bude onakvo kakvi su najbolji pojedinci u njemu, samo je potrebno otvoriti dodatni prostor.

            Neizbežna je veza između politike i ekonomije i kada vam neko kaže kako je on ekonomsta a nije političar, u tom trenutku vam je svesno ili nesvesno rekao neistinu. Sunovrat ekonomije u našem društvu je posledica pogrešne politike. Osnovni je problem što je politika dovela društvo u situaciju da je nemoguće pomiriti prava i obaveze. Pa tako imate radnike koji krive poslodavce i od njih očekuju nemoguće i poslodavce kojima država nije partner i sa njima se ne dogovara već ih kao i većinu građana pritiska  ’’vojničkom čizmom’’, pa kada misli da je potrebno ona popusti a kada misli suprotno ona pritisne. Ekonomija je jedina oblast gde se jasno ’’kao tragovi u snegu’’ odslika sva slabost sistema, tu je nemoguće kao u nekim drugim oblastima koristiti demagogiju i politikanstvo.

            Na kraju bih samo želeo da izrazim sopstveno nadanje da sam makar malo uspeo ovim tekstom da probudim individualizam onog koji ga je pročitao i da ukažem da samo vrednosti kao što su tolerancija, poštovanje različitosti, pravednost, mogu biti vrednosti gradjanskog društva koje će svakom pomoći da izadje iz ovog zarobljenog i bezidejnog društva…

                                                                                                      Autor:

                                                                                                 Miloš Đokić

                                                                        student druge godine studija politikologije

                                                                                    FAKULTET POLITIČKIH NAUKA