Category: монетарне финансије


https://www.playposit.com/broadcast/512623#!

pregled

Advertisements

Коначно смо се вратили у учионицу.

Да то обележимо, испратили смо одличне презентације о банкарском систему и врстама банака.

За крај изненађење за одељење: КВИЗ.

VRSTE BANAKA                                                                                           ВРСТЕ БАНАКА
DOBRA T I J

ТАМАРА И ЈАСМИНАFUNKCIJE ISECISVI

МАРИЈАTROJE

…И ПЕТАРRAZVOJNE BANKE

KVIZ

КВИЗVEBER
…И МАКС ВЕБЕР…

Pojam-bankarskog-sitema

vrste-banaka

Finansijska trzista

asocijacija-finansijsko tržište

inf

inflacija

pn

PRIMARNI NOVAC

 

ДЕВИЗНИ  КУРС  И  ДЕВИЗНО  ТРЖИШТЕ

 

Реални девизни курс тј. курс равнотеже успоставља се када се курс реално формира на девизном тржишту на основу односа понуде и тражње. Меке валуте имају нереалан курс –  подцењен или прецењен. Најчешће је курс прецењен, па је куповна моћ националне валуте већа на домаћем тржишту, него када се она прерачуна по реалнм курсу у иностранству.

Разликујемо: фиксни , варијабилни и вишеструки девизни курс.

Фиксни девизни курс утврђује држава. Он се примењују док га дрржава не промени, тј. док не изврши девалвацију или ревалвацију. Пошто се одређује административно, овакав девизни курс је нереалан, углавном прецењен, или  ређе подцењен.

Флексибилни девизни курс се слободно формира на девизном тржишту на основу односа понуде и тражње. Може да има велике дневне флуктуације, јер нема никакве интервенције. Овакав курс се управо због тога ретко и примрњује, јер ниједна држава не жели девизни курс да изложи стихијском дејству тржишта. Теоријски оваквом курсу нису потребне девизне резерве, а платни биланс је увек у равнотежи. У пракси се користи облик овог курса познат под називом вођени курс, који се формира на тржишту на основу понуде и тражње, али уз интервенцију централне банке, која купује девизе или продаје девизе из девизних резерви, да би утицала на ниво курса. Посебна врста флексибилног курса је пузајући девизни курс, код којег држава одређује границе  (раста и пада) флуктуације девизног ккурса.

Вишеструки (диференцирани) девизни курс је такође чист административни курс, и сматрају се најнепожељнијом врстом девизног курса. Користе се у ситацији када постоји дуготрајан дефицит платног биланса, па се преко девизног курса стимулише извоз, односно дестимулише увоз, и одлив девиза.

Девизно тржиште се формира као последица потребе да се једна валута „претвори“ у другу ради обављања међународних трансакција. Основна функција девизног тржишта је формирање девизног курса. Девизно тржиште је организовано када је познато место и време сусрета понуде и тражње девиза. Највиши облик организације девизног тржишта је берза, али се она ређе оснива самостално, чешће је придружена берзи ефеката (хартија од вредности). Берза је само посредник који доводи у контакт купца и продавца, сама берза ништа не купује нити продаје. Она обезбеђује услове за сучељавање понуде и тражње и формирање девизног курса.

Уколико не постоји берза, девизно тржиште се организује као међубанкарско девизно тржиште, чији носиоци су овлашћене банке (пословне банке које испуњавају дефинисане услове за обављање девизних послова, и добијају специјално „овлашћење“ од центраалне банке). Уз помоћ централне банке оне организују међународни платни промет и омогућавају циркулацију девиза између увозника и извозника. Прометом девиза између банака формира се девизни курс. Разликују се девизне трансакције између банака од трансакција које банке обављају за своје клијенте. Банке се у име клијената појављују на девизном тржишту и конвертују једну валуту у другу. Централна банка на девизном тржишту има улогу интервента и контролора. Интервенише куповином или продајом девиза из девизних резерви, чимер утиче на ниво понуде и тражње и девизни курс (цену).

 

 

ЦИЉЕВИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Циљеви монетарне политике су сврстани у две групе: развојне циљеве  и стабилизационе циљеве. Развојни циљеви имају дугорочни карактер, а то су:

         привредни раст и

         раст запослености.

Стабилизациони циљеви имају краткорочни карактер, а то су:

         стабилност цена и

         уравнотеженост платног биланса.

Привредни раст представља економски напредак земље, а прати се преко одређених показатеља: квантитативни показатељ је друштвени производ по глави становника, а квалитативни показатељ су промене у структури привреде (тросекторски модел привреде). Раст запослености постиже се усмеравањем средстава из примарне и секундарне емисије у „радно интензивне делатности“ (апсорбују много радне снаге, нпр: грађевинарство, текстилна индустрија). Стабилност цена је циљ који се у нашим условима може преформулисати у „минимизирање цена“, а што се може постићи кроз однос понуде и тражње. Платни биланс је упоредни преглед прилива и одлива новца у једној држави у  периоду од годину дана.

Да би се остварили развојни циљеви води се експанзивна монетарна политика, која подразумева бржи раст новчане масе од раста вредности друштвеног производа. Да би се остварили стабилизациони циљеви води се рестриктивна монетарна политика, која подразумева спорији раст новчане масе од раста вредности друштвеног производа.

 

ИНСТРУМЕНТИ МОНЕТАРНЕ ПОЛИТИКЕ

Централна банка преко инструмената спроводи монетарну политику. Најважнији инструменти монетарне политике су: политика обавезних резерви, операције на отвореном тржишту, референтна каматна стопа, кредити централне банке пословним банкама и директни инструменти монетарне политике. Наставите са читањем

НОВАЦ

На почетку цивилизације новца није било, а потребе за производима које неко није могао сам да произведе су се задовољавале трампом. Вредност робе изражавала се количином друге робе. Нпр. 1 секира = 1 овца. То значи да су улогу новца обављале различите врсте робе, попут стоке, крзна, жита, шкољки и др. Док је обим размене међу људима и домаћинствима био мали, трампа је била њен задовољавајући облик. Две стране код размене у облику трампе морају се најпре међусобно пронаћи, затим упоредити и валоризовати робе које размјењују, затим их разменити и носити назад размењену робу. Осим ношења, проблем је увек настајао код валоризације и дељивости робе. Требало је наиме, одредити колико једна роба вреди у јединицама оне друге, а ако једна јединица једне робе не вреди исто као друга, онда је робу требало делити, или се размена није могла извршити (како делити овцу, ако два крзна вреде као једна трећина овце).

У таквим условима се јавља тежња да се пронађе једна роба путем које ће све друге врсте робе да изражавају своју вредност. Кључни проблем је представљала територијална ограниченост. Код народа који су се бавили сточарством стока је општи еквивалент (Кинези су користили ножеве, ескими крзно и др). Тежило се да се пронађе роба која ће на свим територијама да изражава вредност свих других роба. У таквим условима размена је била отежана. Са све већим развојем трговине, прекоморских истраживања и ширења светског тржишта, јача и потреба за изналажењем практичнијег и универзалнијег облика одређивања вредности. Тако настаје први златни новац, који је у свом прапочетку имао облик златног грумена. Злато је било погодно да обавља функцију новца, јер је било релативно ретко, што значи да је имало велику вредност у малим количинама. Било је релативно трајно и простим дељењем на више делова није губило вредност. Временом и други племенити метали преузимају функцију новца. Наставите са читањем

ФУНКЦИЈЕ НОВЦА

Новац је специфична роба коју је развитак робне производње и размене издвојио из осталих роба да монополски врши улогу општег еквивалента. Зато се често каже да је новац специфична врста робе која изражава вредност свих других роба. Новац се може дефинисати као општепризанто средство размене које се користи при плаћању роба и услуга. Наставите са читањем

Новчана маса

Новчану масу чине готов новац и депозитни новац тј. средства највећег степена ликвидности. Новчана маса је монетарни индикатор ликвидности националне привреде, индикатор утицaја монетарно кредитне политике на платежно способну тражњу. Она  омогућава реализацију друштвеног производа по текућим ценама. Новчана маса спорије расте од номиналног друштвеног производа када монетарна политика има  рестриктиван утицај на привредна кретања. Новчана маса брже расте од номиналног друштвеног производа када монетарна политика врши експанзивни  или инфлаторни утицај на токове привреде. Наставите са читањем