Category: радови


SRBIJA – NEDOVRŠENA DRŽAVA

Država, reč koju možemo razmatrati u formalnom i suštinskom smislu. Koristimo je u svakodnevnom govoru u trenucima kada želimo da pokažemo zajedništvo i suživot ljudi na određenom prostoru ali neretko i u negatvnom kontekstu kada mislimo da je uzročnik svih problema država i da je potrebno da nam svaki problem reši upravo ova tvorevina.

Jedna od definicija države u formalnom smislu je posmatra kao teritoriju na kojoj se nalazi stanovništvo, koja je omeđena granicom i koja je nosilac suverenosti (vrši vlast na određenoj teritoriji). Dakle, iz ove definicije bismo mogli da izvučemo zaključak da su osnovni elementi države: teritorija, stanovništvo, granica i suverenost. U suštinskom (širem) smislu o državi možemo govoriti kao o političkom sistemu koji je ništa drugo no način organizovanja zajednice u jednoj državi pod kojim podrazumevamo: vertikalnu i horizontalnu organizaciju vlasti, oblik vladavine, partijski sistem i izborni sistem.

Ja ću u ovom tekstu pokušati da rasparčavajući svaki od ovih elemenata iznesem sopstveno mišljenje i pokušam da objasnim zašto mislim da je Srbija još uvek nedovršena država.

Srbija je svoju državnost obnovila 2006. godine i to na ne tako slavan način, referendumom koji je organizovala država, manji član tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ubrzo nakon toga donosimo i novi Ustav iz 2006. godine koji je izglasan na dosta sumnjivom referendumu zbog samog načina glasanja, da podsetim da se te 2006. godine glasalo dva dana i jednu noć. Državnost smo obnovili voljom drugih a Ustav doneli na najblaže rečeno sumnjiv način. Složićemo se da su temelji na koje je Srbija pokušala da izgradi stabilnu političku zajednicu izuzetno nestabilni i pod znakom pitanja.

Već u prvom koraku, definisanja Srbije u formalnom smislu pokazalo se da ne ispunjavamo uslove da bismo se smatrali državom. Da li Srbija zna koja je tačno njena teritorija, gde su joj granice, da li je njena južna granica na Jarinju i Brnjaku ili na Prokletijama? Nisam siguran da naša država zna konačan odgovor na ovo pitanje. Ako pokušamo da analiziramo suverenost (vršenje vlasti), ima li država Srbija suverenost nad svojom kako je još uvek neki nazivaju ’’južnom srpskom pokrajinom’’? Odgovor na ovo pitanje je svakome poznat, naravno da ne i to ne od juče, nego hteli mi to da priznamo ili  ne, suverenost nad tom teritorijom nemamo od već sada davne 1999. godine. Država koja na ovakva pitanja ne može ili ne može u potpunosti da odgovori je po mom uverenju nedovršena država.

Nakon definisanja države u formalnom smislu, potrebno je pristupiti definisanju političkog sistema, odnosno da pojednostavim, definisati način na koji je potrebno organizovati političku zajednicu u kojoj živimo.  U ovom delu je situacija ne manje konfuzna, neodređena, nefunkcionalna i loše postavljena. Srbija je država čije je stanovništvo multietničko, građani sa različitom kulturom, jezikom, veroispovešću pa u skladu sa tim ukoliko želimo srećnije društvo, ne možemo biti ovako organizovani. O ovome govore tri jako loše postavljena člana u važećem Ustavu: član 1: ’’Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.’’, deo člana 182: ’’Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Suštinska autonomije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava’’. I deo člana 184: ’’Budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda’’. Po mom sudu Republika Srbija ne može biti država ’’srpskog naroda i svih građana’’ jer na taj način u startu isključujete ravnopravnost u državi prepunoj različitosti. Kako je moguće da ustav pokrajini Kosovo i Metohija (koja faktički više ne postoji) određuje ’’suštinsku autonomiju’’ a za Vojvodinu na čijoj teritoriji živi 2 000 000 stanovnika unapred postoji pretpostavka da je potrebno da se zadovolji cifrom od 7% budžeta od ukupnog budžeta Republike Srbije. Uveren sam da se ovako organizovana zajednica ne može smatrati dovršenom državom. U ovom kontekstu je potrebno otvoriti široku javnu raspravu, da li je potrebno da Srbiju uredimo kao labavu federaciju ili makar regionalnu državu čiji će regioni biti sa jasnim i jednakim pravom glasa prepoznati kao ustavna kategorija. Kakav nam je Parlament u tom slučaju potreban, po mom mišljenju dvodomni .Nakon ovog, normalno je da se nametne i pitanje da li je trenutni važeći proporcionalni sistem izbora odgovarajući takvom uređenju? Za ove promene je zaista potrebna javna rasprava i široki društveni konsenzus, to se ne radi ’’ispod žita’’ ili tako što se pod parolom ’’Kosovo je Srbija’’ građanima ponudi važeći Ustav iz 2006. koji nakon toga stopira državu i gurne je u neviđeni društveni haos.

Sledeća stvar koju bih izdvojio a tiče se horizontalne organizacije vlasti je način izbora predsednika. Nemoguće je i krajnje nelogično spojiti neposredni izbor predsednika sa ceremonijalnim nadležnostima. Na taj način predsedniku dajete pravo da svoju političku moć crpe iz takvog izbora a da mu je realna moć minimalna. Tada dolazite u situaciju da gradjani misle da će glasajući za predsednika moći da promene nešto a ne shvataju da su u velikoj zabludi. Kandidati za predsednika koriste ovakve zablude i neretko ponešeni predizbornom kampanjom obećavaju nešto što nikada neće moći da ispune.

Ova zemlja je nerazvijena i nesrećna zato što se njom loše upravlja i zato što je loše organizovana. Strahovi od prošlosti su u nama prisutni u ogromnoj meri, oni nam ne daju da pogledamo budućnosti u oči, od njih ne možemo ni prošlost da sagledamo realno. Još uvek je među nama onih koji nisu razumeli kraj Hladnog rata i pad Berlinskog zida. Strahujemo da nam se ne desi Ustav iz 1974. godine pa donosimo suprotan ali isto tako pogrešan Ustav iz 2006. godine. Deklarativno se zalažemo da poštujemo različitosti a na delu pokazujemo netoleranciju nikada izraženiju. Ne može neko da mi kaže da može neko bolje da odlučuje u Beogradu o Novom Sadu od samih Novosađana ili bilo kog drugog grada u Srbiji. To se zove decentralizacija, pravo da neko odlučuje o nečemu a ne ’’bosovsko’’ odlučivanje i dovođenje investitora  u pojedine gradove. To nije deo decentralizovanog demokratski uređenog društva gde se pravo da odlučuješ izmešta iz jednog centra, to je jednostavno bosizam lokalnih moćnika.

Ako želimo da postanemo uređena država, moramo se osloboditi tih suludih strahova koje nam nameću nacionalistički ’’repovi’’ iz prošlosti. Drugačiji način razmišljanja, drugačiji način organizovanja, javna rasprava sa uključivanjem širokog kruga obrazovanih ljudi jer sva pamet nije u jednoj glavi, su jedini putevi kojima se može definisati krajnji cilj, u drugačijem slučaju ćemo i dalje ostati zakopani u ovom blatu. Mislim da smo na dobrom putu da makar međusobne svađe u regionu u kome živimo privedemo kraju, a da li smo spremni da od Srbije napravimo dovršenu državu kao preduslov boljeg i srećnijeg života, vreme će pokazati. Vreme je da počnemo i o tome da razmišljamo…

Autor:

Miloš Đokić

 

Advertisements

studenti slike велика

Пос`о, кућа, биртија

Комунизам: Сјећаш ли се, јаро, кад смо Југо купили? Сјећаш ли се Трста, Солуна и фармерки? Сјећаш ли се какво је то чудо било?!

Магловито, већ, сећање и субјективне успомене на добро време. Те на излет, те мало на море. Све на кредит, све за рају и јаранеˡ.

Како се наши стари сећају титовизма, ја окрећем главу и гледам ово наше мало створење јасног порекла, али сумњивих јунака – демократски капитализам.

Кажу да је капитализам такав систем да вам даје два одела- радно одело и пиџаму. Кажу и да је у Америци скроз другачије него код нас! Они су навикли да раде, а ми нисмо! И причају људи још да се на западној страни Европе ради вредно, забога! И шта ми ту кукамо и докле!  Са Јапанцима се упоређујемо, па после сами себе коримо- млади Јапанац не зна за одмор! Шведска је за нас рај! Али да ли је баш све тако?

Шта је то што нас стварно разликује као народ? Наставите са читањем

studenti slike велика

   ZAROBLJENO I BEZIDEJNO DRUŠTVO

            Verovatno vam se često desi da kada menjate kanale na televiziji čujete kako su mladi ljudi ’’naša budućnost’’ ili ’’na mladima svet ostaje’’ i još puno takvih krilatica. A onda pogledate svet oko sebe i shvatite da su to samo priče koje se uglavnom provlače u nekoj predizbornoj kampanji ili kada neko želi da predstavi sebe kao velikog revolucionara ili čoveka sa vizijom. U takvim situacijama sigurno zapitate sebe: ’’Pa dobro, ako sam ja centar oko kojeg se sve vrti, zašto toliki broj mojih vršnjaka razmišlja da svoju sudbinu ne veže za ovu zemlju, zašto nam se svakodnevno dešava nasilje, šta je to što se u nama zbiva pa sve želimo da uradimo mimo svih pravila, imamo li pred sebe postavljen cilj i ako ga imamo, kojim ćemo sredstvima da stignemo do njega, imamo li snage da ostvarimo sebe i da li je to moguće u trenutnim društvenim okolnostima?’’ Ova i njima slična pitanja su sasvim legitimna ali ko treba da odgovori na njih… Ja ću u nastavku probati da pomognem svakome od vas koga je ovaj uvod makar malo zaintrigirao da pronadje odgovore…

            Počeo bih sa konstatacijom da je država zbir svih nas i da kada neko govori ili razmišlja o bilo kakvoj pozitivnoj promeni, mora prvo da pođe od sebe. Šta ja mogu da uradim za sebe? To je pitanje na koje mora da pronađete odgovor, uslov svih uslova… Kada odgovorite na ovo pitanje, zakoračite korak dalje, sledeće pitanje na koje treba da odgovorite je: Šta ja mogu da uradim za svoje okruženje, zajednicu u kojoj živim, svog prijatelja, društvo, državu? Pođite od jednostavnih stvari kao što je na primer prelaženje ulice na crveno svetlo, jer ako to uradite, razmišljajte o tome da kršite zakone svoje zemlje i da kada bi svi tako radili, da li bi uopšte i postojali kao zajednica… Naravno da ne, svakoga dana bi gomilu ljudi poginulo i jako brzo bi nestali. Možda ovo izgleda kao nepotreban i banalan primer ali sa ozbiljnijim primerima i problem postaje ozbiljniji. Наставите са читањем

Београдска берза

Likvidnost berzanskog trzista Beogradske berze

 

берза

Becka berza – analiza poslovanja

pl

Azijski tigrovi kao model razvoja nacionalne ekonomije

 

 

studenti slike великаЈелица Драговић

Правни факултет у Крагујевцу

ЗАШТИТА ПРАВА ПОТРОШАЧА ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

У условима када у Републици Србији постоји само један произвођач и дистрибутер електричне енергије, што га ставља у монополистички положај, намеће се питање како се потрошачи могу заштитити у том смислу. Раст цена електричне енергије  и процес либерализације тржишта су фактори који утичу на неопходност заштите категорије потрошача.

Анализа односа који настају између произвођача и потрошача електричне енергије је неопходна, како би се права потрошача у нашим условима довела на задовољавајући ниво.

Кључне речи: електропривреда, заштита, потрошач, електрична енергија

1.     Увод

У данашњим савременим условима живота, када имамо свет који је просто завистан од технике и технологије, немогуће је замислити живот без елемената који омогућавају његово функционисање. Један од таквих елемената је и електрична енергија. Вредност и значај електричне енергије најпотпуније се примећују онда када је нема, или када је лошег квалитета.[1] Имајући ово у виду, поставља се питање каква су права потрошача електричне енергије и на који начин се она могу заштитити.

Основна права потрошача су садржана у Смерницама Уједињених нација које је Генерална скупштина усвојила Резолуцијом 39 / 248, у априлу, 1985. године.  У том смислу, основна права потрошача су: задовољавање основних потреба, сигурност, информисаност, избор, глас потрошача, обештећење – добијање правичне накнаде за лажно приказивање својстава производа и услуга, образовање потрошача, здрава животна средина. Овако постављене смернице представљају у ствари допуњену верзију права које је прокламовао још 1962. године амерички председник Џон Кенеди.

Потрошач је физичко лице које купује производе и услуге и користи их за крајњу потрошњу, односно за сопствене потребе. У том смислу, потребно је посебно га заштитити јер је као појединац слаб и немоћан пред великим компанијама.[2] Веома је мало текстова и у нашем и у упоредном праву који се баве заштитом потрошача електричне енергије. Основана је претпоставка да је тако због тога што потрошачи електричне енергије деле правну судбину укупне заштите потрошача и неодвојиви су део целокупне потрошачке популације.[3] Ако узмемо у обзир чињеницу да потрошачи електричне енергије чине већину, односно да готово да не постоји човек који није потрошач електричне енергије, поставља се питање оправданости овакве ситуације. С обзиром на значај који електрична енергија има на целокупан наш живот, њеним потрошачима би ипак требало посветити мало више пажње. Наставите са читањем

Јелица Драговић,

Семинарски рад из предмета: облигационо право

3. година Правног факултета

 

  1. 1.    Појам уговора о комисиону

Уговор о комисиону јесте уговор о услугама у робном промету. Сматра се да реч комисион потиче од латинске речи commission, што значи овластити некога да уради нешто за другога.[1]

 Уговор о комисиону закључује се између комитента и комисионара. Комитент је наручилац посла а комисионар је извршилац посла. Током извршења обавеза из овог уговора појављује се и треће лице са којим комисионар закључује одређени привредни уговор у своје име, а за рачун комитента.

Дакле, суштина овог уговора јесте да се комисионар обавезује да ће у своје име а за рачун комитента обавити један или више поверених му послова. С друге стране комитент се обавезује да ће за извршене услуге платити одређену накнаду. Треће лице не мора да зна за комитента за чији се рачун предузима одређени правни посао јер се уговор закључује са комисионарем. Зато је комисионар према трећем лицу дужник и поверилац. Економски ефекти правног посла са трећим лицем припадају комитенту јер као што смо већ напоменули, комисионар закључује уговор за његов рачун.

Уговор о комисиону регулисан је у Закону о облигационим односима, као и посебним законима, као  што је Закон о спољнотрговинском пословању, закони и з области девизног пословања, о девизним пословима, итд. Аутономни извор права за уговор о комисиону јесу Општи услови пословања комисионих организација. Међународни извор права за овај уговор јесте Конвенција о заступању у међународној продаји робе, донета у Женеви 1983. године.[2]

  1. 2.    Карактеристике уговора о комисиону

Уговор о комисиону јесте двострано обавезујући и теретни правни посао, па су оба уговарача истовремено дужник и поверилац.

То је неформални и консесуални уговор па се може закључити у било ком облику. У пракси се уговор о комисиону чести закључује у писаном облику, и ако закон то изричито не прописује. Тиме се обезбеђује већа сигурност уговарача у међусобним правним односима, и лакше доказивање појединих уговорних односа у случају спора. Тако се поступа нарочито у спољнотрговинском пословању и држању робе у консигнацији.

 Иначе, странке када то желе могу да услове закључење уговора о комисиону његовом писаном формом. У том случају то постаје формални уговор по вољи странака.

Уговор о комисиону јесте уговор intuitu personae тј. уговор личног поверења уговарача. У пословној пракси уговор о комисиону најчешће је адхезиони уговор или уговор по приступању јер се закључује према општим условима пословања комисионара. Наставите са читањем

 

studenti slike великаЈелица Драговић,

Семинарски рад из предмета: Увод у грађанско и стварно право

2. година Правног факултета

  1. Увод

У време развијене тржишне привреде, када су додатна новчана средства неопходна за задовољење потреба за материјалним добрима институт хипотеке је постао незаменљив. Зато би се требало посебно позабавити њиме, и указати на начине намирења повериоца по основу хипотеке.

Хипотека пре свега има за циљ да обезбеди потраживања повериоца али и да уједно не отежа положај дужника, зато је постала толико популарна.

Још указом Кнеза Милоша одређен је минимум окућнице сељака који се не може дати у залог. 1862. године формирана је Управа фондова и тада почиње развој хипотеке у Србији. Развој је започет Уредбом о интабулацији  из 1839. и СГЗ. [1] Ове године указују на дужину трајања употребе самог института хипотеке у Србији, а самим тим и на велики значај који овај институт има.

Хипотеку код нас детаљно регулише Закон о Хипотеци из 2005. године, који је ступио на снагу 26.02.2006. године.

  1. Појам и карактеристике хипотеке

Хипотека је заложно право на непокретним стварима које се стиче уписом повериочевог права у одговарајући јавни регистар непокретности.

 Ово је стари грађанско – правни институт чија је сврха  обезбеђивање повериочевог потраживања. Као залог у хипотеци се користе непокретности. Њен предмет може бити свака непокретност на којој дужник има право својине, али то може бити и непокретност на којој дужник нема право својине, дакле непокретност 3. лица: непокретна ствар, део непокретне ствари у складу са одлуком о деоби, сусвојински део у непокретној ствари, посебан део зграде (стан, пословна просторија, гаража, гаражно место), право на земљишту (право грађења),објекат у изградњи, као и посебни делови објекта у изградњи .

Правни основ  за настанак хипотеке је уговор који закључују поверилац и дужник. На основу овог уговора се врши упис у теретни лист земљишне књиге, што је modus aquirendi. На тај начин се обезбеђује јавност хипотеке, па свако заинтересовано лице може извршити увид у овај регистар, (што је посебна погодност јер се  трећа лица не могу позивати на савесност, тј. да нису знала или могла знати за постојање хипотеке на некој непокретности) . Да би се обезбедила што већа јавност, основано је и посебно тело, Централна евиденција хипотека, која има улогу јединствене базе података, њу води Републички геодетски завод, катастар за непокретности, где се по службеној дужности врши унос хипотека. Дакле, за упис хипотеке није потребан захтев странака. Наставите са читањем

studenti slike великаKritički osvrt na tržište suncokreta i cenu jestivog ulja u Srbiji u 2013. godini

 

Tržište suncokreta i dalje je veoma prisutna tema ne samo za tržišne učesnike, već i širu javnost te s toga želim da skrenem pažnju na ovu veoma zanimljivu temu.

Statistički posmatrano, cena ove robe na našem tržištu je u blagom padu poredeći cene iz protekle u odnosu na prethodnu nedelju. Taj pad je 2,50%. Međutim, vrlo je indikativno da su se cene generalno već treću nedelju za redom praktično pozicionirale na nivou koji je vrlo korelativan cenama zemalja u okruženju. U protekloj nedelji na produktnoj berzi u Novom Sadu je realizovan kupoprodajni ugovor po ceni od 29,27 din/kg (sa ukljucenim PDV-om).

I pored pokušaja ratara da protestima dođu do dogovora sa uljarama tj. najvećim otkupljivačima ove sirovine, kao i razgovorima uz posredstvo predstavnika Ministarstva poljoprivrede nije došlo do dogovora o rastu cene suncokreta iako poljoprivrednici ističu da je gotovo nemoguće pokriti troškove uzgoja suncokreta sa cenom od 29,27 din/kg, koja je trenutno aktuelna. Podsetimo se samo da je cena suncokreta prošle godine za rod 2012 bila u proseku 53,68 din/kg (sa ukljucenim PDV-om), kao i da smo gotovo čitave godine imali problem sa rastom cena jestivog ulja koje je u maloprodajama premašivalo  i rekordnih  185 din/l što je gotovo ista cena kao i u Nemačkoj za posmatrani period.

Mnogi će reći da je prošlogodišnji rod suncokreta bio u velikoj meri smanjen zbog izrazito negativnih meteorolških prilika, te da je zbog toga cena bila toliko visoka. To je u velikoj meri tačno, suša jeste uticala na prošlogodišnji rod, ali je Ministarstvo poljoprivrede još tada znalo da će biti manjka ulja a nije obezbedilo uljarama da kupe jeftiniji suncokret iz uvoza, nego je kasnije uveženo 12000 l ulja (što je odprilike dvomesečna potrošnja u Srbiji) koje je bilo višestruko skuplje. U jednom trenutku je moralo doći do intervencije Fonda robinh rezervi koji je maloprodajama isporučivao jestivo ulje po unapred utvrđenoj ceni od 138 din/l, na taj način se pokušala ublažiti neravnoteža na tržištu i spreči dalji rast cena ulja. Наставите са читањем