Category: радови
1. УВОД
Савремени економски систем функционише као систем циркулације, протока, редестрибуције (преусмеравања) акумулације (прикупљања), штедње, инвестирања, чувања или трошења новца. Новац није довољан сам по себи да обезбеди економску активност, али он је почетна и завршна форма вредности ресурса,[1] којом почиње и завршава се пословни пројекат. Економски живот се одвија у различитим природно-технолошким условима, географским и привредним подручјима, али је у савременим тржишним околностима, новац заједнички именилац и својеврсна константа развијене робне привреде.
Робно-новчани промет је процес сталних трансакција робе и услуга и њихове размене за одређену количину новца. Истовремено одређени новчани износ прелази из руке у руку следећег учесника у робно-новчаном промету,који ће га проследити неком трећем за добра друге врсте. Овакво непрекидно кретање новца у промету при чему се првобитни апоени удаљавају од првог посредника, представља новчани оптицај. У оптицају су првобитни били комади новчане робе (злато и сребро) у облику полуга и монета. Касније у оптицају су упоредо и са њима различити облици новчаног знака, са или без златног покрића.
Новчани оптицај је важна категорија робно-новчаног промета. Убацивање у оптицај превелике количине новца, или његово повлачење (тезаурација), и смањење количине новца у оптицају у односу вредност робе која се може реализовати (продати) постојећом количином новца, даје могућност за огроман утицај на привредну способност, посредством кретања цена, стабилности националне валуте. Неравнотеже са реалног сектора се преносе на монетарни, и обрнуто, долази до формирања интеракционог односа између деловања монетарног и реалног сектора економије. Дакле, закључак је да новац утиче на привредна кретања. Наставите читање
Финансије 