Новчана маса

Filed under: монетарне финансије, наставни материјали — Постави коментар

23 јануара, 2012

Новчана маса

Новчану масу чине готов новац и депозитни новац тј. средства највећег степена ликвидности. Новчана маса је монетарни индикатор ликвидности националне привреде, индикатор утицaја монетарно кредитне политике на платежно способну тражњу. Она омогућава реализацију друштвеног производа по текућим ценама. Новчана маса спорије расте од номиналног друштвеног производа када монетарна политика има рестриктиван утицај на привредна кретања. Новчана маса брже расте од номиналног друштвеног производа када монетарна политика врши експанзивни или инфлаторни утицај на токове привреде.

Новчана маса представља агрегат финансијских средстава којим располаже небанкарски сектор за плаћање, а регулише га банкарски сектор. У новчану масу улазе само она потраживања небанкарског сектора према банкама, која могу да врше функцију плаћања у домаћем привредном систему. Финансијска актива небанкарског сектора може делити на трансакциона и инвестициона средства. Постоји приближна стабилност у односу количини новца којом располаже небанкарски сектор и укупне вриједности роба и услуга реализованих на тржишту.

Y=МxВ

Y=номинални друштвени производ

М=количина новца

В=просечна брзина новчаног оптицаја

У савременим условима новац представља потраживање према банкама

НМ=ГН+ДН

Највећи дeо промета обавља се помоћу депозитног новца. Депозити се могу бити примарни и секундарни. Примарни депозити настају активношћу небанкарског сектора, a секундарни депозити настају активношћу банкарског сектора. Примарни депозити врше редистрибуцију постојеће новчане масе, а секундарни депозити доводе до стварања нових новчаних средстава. Могу се посматрати и као ликвидни и неликвидни депозити. Само ликвидни депозити улазе у новчану масу. Количина новца треба да расте у складу са порастом реалног друштвеног производа, тј. са растом привреде нужно расте и потреба за повећањем количине новца.

2.2 Креирање новчане масе

Креирање новца врши се посредством банкарског сектора. Централна банка сваке земље емитује готов новац, а банке одобравањем кредита врше креирање новца. Количина новца прати обим и динамику производње и робног промета. Новчана маса се повећава или смањује зависно од повећања или смањења друштвеног производа. Обимом новчане масе елиминишу се инфлаторне и дефлаторне тенденције у националној привреди. Механизми креирања новчане масе су:

– кредитна активности банака,

– куповина и продаја хартија од вредности,

– задуживање државе код централне банке,

– девизним трансакцијама са иностранством,

– промене депозита.

2.2.1 Кредитна активност банака

Најзначајнији механизам креирања новчане масе, састоји се у одобравању кредита пословних банака својим комитентима, а то су сектор становништва и сектор привреде. Сваки кредит банке значи раст депозита по виђењу, а то значи раст новчане масе.

2.2.2 Куповина и продаја хартија од вредности

Куповином или продајом хартија од вредности повећава се или се смањује новчана маса. Продајом хартијa од вредности банке смањују новчану масу и повећавају свој кредитни потенцијал, а куповином хартија од вредности, банке повећавају новчану масу и смањују свој кредитни потенцијал. Посебна је улога централне банке у процесу трговања хартијама од вредности. Централна банка утиче на укупни новчани оптицај јер банкама омогућава мултипликацију депозита.

2.2.3 Задуживање државе код централне банке

Финансирање државе из примарне емисије може бити директно или индиректно. Директно финансирање подразумева да централна банка непосредно одобрава кредит држави. Индиректно финансирање подразумева да се кредит реализује путем хартија од вредности, односно да централна банка купи новцем из примарне емисије, хартије од вредности које је емитовала држава. И један и други начин утичу на раст новчане масе, јер се врши емисија примарног новца и са тим везано мултипликација депозита. Пораст новчане масе кроз раст јавног дуга (емисија и продаја државних хартија од вредности), може веома неповољно деловати у области расподеле, потрошње, инвестиција и стабилизације цена. Потребно је избегавати дефицитарно финансирање државе, дакле финансирање дефицита буџета из примарне емисије.

2.2.4 Девизне трансакције са иностранством

Банке куповином или продајом девиза, могу значајно утицати на новчану масу. Посебна је улога банке у ситуација суфицита или дефицита трговинске размене. У случају суфицита, централна банка купује девизе да спречи пораст девизног курса и на тај начин формира монетарне резерве. На овај начин долази до раста новчане масе за износ повећања монетарне резерве. У случају дефицита долази до смањења монетарних резерви и на тај начин до смањења новчане масе за исти износ.

2.2.5 Промена депозита

Преливање депозита из монетарне у немонетарну масу и обратно, за резултат има промене у структури укупних новчаних средстава: претварање готовог новца у штедњу, уплата депозитног новца у орочене депозите, депозити по виђењу постају ограничени депозити, све то значи смањење новчане масе, док уколико ограничени депозити постају депозити по виђењу, орочени депозити постају слободни депозити, можемо говорити о расту новчане масе..

2.3 Новчани (монетарни) агрегати НБС

Новчани агрегат М1 чине готов новац и депозитни новац, односно потпуно ликвидна потраживања небанкарских субјеката према банкарском систему. Небанкарски субјекти су: предузећа у области привреде, установе из ванпривреде, држава, становништво и остале финансијске институције које нису у банкарском систему и иностранство. Готов новац у оптицају састоји из новчаница и кованог новца ван поседа банкарског система, депозитни новац се састоји од текућих и жиро-рачуна грађана и других небанкарских субјеката код банака, новчаних средстава на збирним рачунима буџета, средстава издвојених на посебним рачунима за инвестиције, финансирање заједничке потрошње, стамбену изградњу итд. Кредитне картице су популарно средство плаћања, и људи користе кредитне картице за око једну трећину свих куповина. Стања на кредитним картицама се морају рефундирати готовински или чеком, и зато су кредитне картице само услуга плаћања, а не крајњи облик плаћања (фирме за кредитне картице зарачунавају провизију и камату за ову услу¬гу). Картице саме по себи нису лагер вредности, за разлику од готовине или банковних рачуна. Још једна компонента основних залиха новца су путнички чекови који се издају фирмама које нису банке (на пример American Express). Такви чекови се могу употребити директно у тржишним трансакцијама, као и стари добри „кеш“. Због тога што се овакви рачуни могу употребити директно у трансакцијама на тржишту (без путовања у банку), они се заједно могу назвати пролазни рачуни. То је банковни рачун који омогућава директно плаћање трећим лицима, на пример коришћењем чека. С обзиром на то, да се са пролазних рачуна може трошити као и готовина, они се рачунају као део залиха новца. Додавањем стања на пролазним рачунима количини металних новчића и папирних новчаница, добија се укупна количина расположивог новца тј. основне залихе новца (новац у употреби и стања на пролазним рачунима, депозити код банака и депозитних институција и путнички чекови). Основне залихе новца се скраћено зову М1 (монетарни агрегат М1). Новчани агрегат – М1 састоји се од 30% готовине и 70% депозитног новца.

Новчани агрегат М2 чине новчана маса М1 и „новац на дохват руке“. М2 поред агрегата М1 садржи: остале депозите по виђењу у домаћој валути (улози на штедним рачунима, државни депозити по виђењу и други депозити по виђењу), кратко орочени депозити (депозити у новчаницама), краткорочне хартије од вредности, што обично називамо краткорочни трансакциони депозит.

Новчани агрегат М3 чине новчани агрегат М2 и девизне обавезе према привредним субјектима. Он обухвата: ликвидна средства М1 и новчана средства на дохват руке (М2) и дугорочне динарске обавезе банкарског система према небанкарским субјектима, као и краткорочне и дугорочне девизне обавезе према домаћим привредним субјектима.

Новчани агрегат М4 чине новчана средства М3 и нето-девизна пасива. Он обухвата: новчани агрегат М3 и нето-девизне обавезе банкарског система према иностранству. Ту спадају краткорочне и дугорочне обавезе у девизама према иностранству, редовни клириншки рачуни, обавезе по кредитима, орочени депозити страних лица и друге обавезе према иностранству.

Највећи део новчане масе у оптицају у Србији, налази се у поседу становништва: 46% (укључујући целокупну готовину). Код привреде се налази 28%, а код ванпривреде 14%. У поседу државе је 11% новчане масе.

2.4 Количина новца у оптицају

Везу између производње и нивоа цена објашњава квантитативна теорија новца, по којој ниво цена варира у директној пропорцији са количином новца. На пример, ако прилив новца расте за 10%, ниво цена такође расте за 10%. С друге стране, привредни субјекти користе новац ради размене роба. Уколико је већи обим размене, потребно је више новца. Ту везу између количине новца у оптицају и тржишних трансакција изражавамо преко квантитативне једначине новца:

новац x брзина оптицаја = трансакције x цене

М x Б = Т x П

– Т : број размена роба и услуга између привредних субјеката у одређеном пери¬оду, обично годину дана,

– П : цене формиране на тржишту изражене у динарима/еврима,

– израз Т x П представља укупну вредност размењених роба, изражену у динарима/еврима,

– М : количина новца у оптицају,

– Б : брзина обрта новца у одређеном времену, обично у години дана (новац иде из “руке у руку”).

На пример:

1 кг чоколаде продаје се за 400 динара и прода се годишње 5.000 кг. У овом случају укупан број трансакција (Т) је 5.000, а укупна вредност размене је (400 x 5.000) = 2.000.000 динара за годину дана,

односно:

Т x П = 5.000 кг чоколаде годишње x 400 динара = 2.000.000 динара годишње.

Ако је укупна маса новца у оптицају 500.000 динара, тада је брзина оптицаја новца:

Б = 2.000.000 динара годишње /500.000 динара = 4 пута годишње.

Свака новчана јединица 4 пута годишње се обрне да би се реализовала укупна вредност од 2.000.000 динара, уз укупну масу новца од 500.000 динара.

2.5 Примарни новац и монетарна мултипликацијa

Монетарном политиком обезбеђује се оптималан однос количине новца у оптицају и квантитативног карактера друштвеног производа, у оквиру једне националне привреде. Она се своди на активности централне банке које се односе на емисију и повлачење новца из оптицаја у циљу обезбеђења адекватне количине новца у некој националној привреди. Основни циљ монетарне политике је да обезбеди потребну количину новца, за обнављање ресурса у производњи, и за континуитет репродукције, зато је она веома битна за нормално функционисање једне земље

Централна банка контролу понуде новца остварује преко квантума (количине) и токова примарног новца, односно преко монетарног мултипликатора. Примарни новац (монетарна база) обухвата укупне ликвидне обавезе централне банке према сектору пословних банака, сектору становништва и непосредним комитентима који могу имати депозите код централне банке. Структура примарног новца приказана је у пасиви биланса централне банке (готовина, депозитни новац, жиро-рачуни банака, обавезне резерве и хартије од вредности), а у активи биланса централне банке (кредити банкама, кредити држави, хартије од вредности и нето девизне трансакције), могу се видети токови креирања примарног новца. Значај концепта примарног новца је у томе, да он показује, да уколико централна банка може да контролише квантум (количину) примарног новца, онда може и да контролише квантум новчане масе. Дакле, примарни новац је спона између монетарне политике коју води централна банка и обима новчане масе. Монетарна база М0 у Србији састоји се из готовог новца и резерви банака.

Монетарни мултипликатор успоставља везу између новчане масе (новчане понуде) и примарног новца. То је број (параметар) који показује однос промене количине новчане масе М, и промене вредности примарног новца (монетарне базе Б) и изражава се као:

м=М/ Б

Монетарни мултипликатор нам показује за колико ће се јединица повећати (или смањити) новчана маса (М), када се примарни новац повећа (или смањи) за једну јединицу. Што је већа вредност монетарног мултипликатора, то је већи обим новчане масе и обратно, уз претпоставку да се у међувремену није променио квантум примарног новца. Праћењем вредности монетарног мултипликатора, централна банка прати монетарна кретања у земљи.

2.6 Монетарна политика

Монетарна политика се бави првенствено новцем као средством размене, па у центар пажње ставља новац као циркулирајућу куповну моћ. Она проучава компоненте новчане масе и ширих монетарних агрегата, и узорке промена њихове величине. Основни задатак монетарне политике јесте снабдевање привреде потребном количином новца, односно регулисање новчане масе уз подстицање економског раста и развоја, уз очување економске стабилности и очувања националне валуте. Као део макро-економске политике, улога монетарне политике је да подржава остваривање четири основна, глобална циља економске политике, чиме су циљеви монетарне политике практично истоветни њима, тј. изведени из циљева економске политике:

– пуна запосленост,

– уравнотежен стабилан економски раст,

– стабилан ниво цена,

– уравнотежен платни биланс земље.

Привредни раст (економски напредак земље и пуна запосленост су развојни циљеви економске политике, дакле дугорочног су карактера, а стабилност цена и уравнотеженост платног биланса су стабилизациони циљеви економске политике, дакле краткорочног су карактера.

Монетарна политика може по својој основној оријентацији бити експанзивна или рестриктивна..

Експанзивна монетарна политика се води, када је пораст новчане масе у једној земљи већи од номиналног пораста домаћег бруто производа. Обрнуто, ако је пораст новчане масе у неком периоду мањи од пораста домаћег бруто производа израженог у номиналном износу, у истом периоду, онда имамо случај рестриктивне монетарне политике. Рестриктивна монетарна политика има за циљ смањење количине новца у оптицају путем смањивања понуде новца. То је политика “скупог новца “, услед високих каматних стопа, које смањују тражњу за ноцвем, па тако и ограничава емисију банкарских кредита.. Смањивањем понуде новца, смањује се платежно способна тражња, чиме се утиче на смањивање цена на тржишту због смањења агрегатне тражње у односу на агрегатну понуду.

Инструменти за реализацију одабраних циљева монетарне политике, који су на располагању централној банци су:

– операције на отвореном тржишту,

– дисконтна стопа,

– одређивање стопе обавезних резерви,

– операције на девизном тржишту,

– управљање нивоом кредитне активности (селективни реесконтни кредити из

примарне емисије).

Ограничења која може имати централна банка у коришћењу појединих инструмената су: оскудност инструмената финансијског тржишта, недовољна развијеност тржишта капитала, неразвијене финансијске институције, небанкарски сектор који није реструктуриран.

2.7 Монетарна политика Србије и улога Народне банке Србије

Народна банка Србије је финансијска институција одговорна за чување вредности, односно куповне снаге новца. Кључна улога Народне банке Србије је обезбеђење монетарне и финансијске стабилности. Монетарна стабилност подразумева ниску, стабилну и предвидиву инфлацију и поверење у валуту. Финансијска стабилност подразумева здрав финансијски систем, у коме банке и друге финансијске организације добро функционишу и одговорно чувају новац својих клијената. Основни циљ Народне банке Србије јесте постизање и одржавање стабилности цена. Поред основног циља, Народна банка Србије има за циљ и очување финансијске стабилности. Не доводећи у питање остваривање свог основног циља, Народна банка Србије подржава економску политику Владе, која подстиче одрживи привредни раст. Циљеви монетарне политике дефинисани су чланом 3. Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 72/03 и 55/04). У складу са Законом о изменама Закона о Народној банци Србије („Службени гласник РС“, бр. 44/2010), Извршни одбор, као орган Народне банке Србије, преузео је сва овлашћења досадашњег Монетарног одбора. Монетарни одбор Народне банке Србије усвојио је у децембру 2008. године Меморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији , којим се дефинише формална примена режима инфлационог таргетирања од 1. јануара 2009. године. Принципе овог режима монетарне политике, Народна банка Србије је постепено уводила у праксу на основу Меморандума о новом оквиру монетарне политике , усвојеног у августу 2006. године. Меморандум о циљању (таргетирању) инфлације као монетарној стратегији, сачињен је у складу са Споразумом Народне банке Србије и Владе Републике Србије о циљању (таргетирању) инфлације , који је усвојен на седници Владе Републике Србије од 19. децембра 2008. године.

2.7.1 Инструменти монетарне политике НБС

Циљану стопу инфлације утврђује Народна банка Србије у сарадњи с Владом, на основу анализе текућих и очекиваних макроекономских кретања и средњорочног плана корекције цена на које Влада има директан или индиректан утицај. Циљ за инфлацију се утврђује као јединствена вредност са дозвољеним одступањем, мерена годишњом процентуалном променом индекса потрошачких цена, за неколико година унапред.

2.7.2 Референтна каматна стопа

Народна банка Србије циљану стопу инфлације постиже променама референтне каматне стопе, која се примењује у спровођењу основних операција монетарне политике (тренутно, у спровођењу двонедељних репо операција). Та каматна стопа представља главни инструмент монетарне политике, док остали инструменти монетарног регулисања имају помоћну улогу, доприносе несметаној трансмисији утицаја референтне каматне стопе на тржишту и развоју финансијских тржишта, без угрожавања стабилности финансијског система. Ову каматну стопу Народна банка Србије примењује у спровођењу главних операција на отвореном тржишту. Инструменти монетарне политике не утичу директно на компоненте новчане масе и ширих монетарних агрегата, и узорке промена њихове величине. Основни задатак монетарне политике јесте снабдевање привреде потребном количином новца, односно регулисање новчане масе уз подстицање економског раста и развоја, уз очување економске стабилности и очувања националне валуте. Као део макро-економске политике, улога монетарне политике је да подржава остваривање четири основна, глобална циља економске политике, чиме су циљеви монетарне политике практично истоветни њима, тј. изведени из циљева економске политике: